Crankbait

crankbait blog
Vobler zdepastog oblika koji se agilno ponaša pri jednostavnom namotavanju (Cranking). Kod nas su ovakvi tipovi voblera poznatiji još kao kruškice, bomberi, bublje, zvečke... Radi se najčešće o plivajućim modelima koji mogu biti plitkoroneći ili dubokoroneći u zavisnosti od dužine njihove pakte. Primarna namena plitkoronećeg cranka je brzo pokrivanje i pretraživanje velike vodene površine. Pošto su ovakvi vobleri kompaktni, odnosno imaju skoncentrisanu težinu, moguće ih je veoma daleko zabaciti i tako doći do spotova koji su inače dostupni samo teškim varalicama. Zbog svoje konstrukcije i načina rada, crankbait potiskuje dosta vode prilikom povlačenja, pravi puno “galame” i tako skreće pažnju na sebe ribama koje su pozicionirane u dubljim slojevima vode.

Najprostiji način vođenja plitkoronećeg crankbaita je srednje-brzo namotavanje, takozvani Steady Retrieve. Brzina namotavanja će zavisiti od nivoa aktivnosti ribe, pa bi tako recimo aktivnoj ribi odgovarao više brzo vođen vobler. Pored jednostavnog namotavanja i promena brzine vođenja varalice, moguće je malo začiniti celu stvar sa kontinuiranim i sitnim twitchevima. Takođe se toplo preporučuje i Stop & Go tehnika koja se zasniva na, kao što sam naziv kazuje, namotavanju u kombinaciji sa kratkim pauzama u kojima vobler isplivava ka površini. Uvek je odlična ideja voditi crankbait paralelno sa bilo kakvim tipom strukture, bila to veštačka (kej, betonski zid, stub, dok, čamac …) ili prirodna prepreka (panj, grana, stenoviti odsek, preostala trava, etc.) i tako naterati ribu da izađe iz zaklona na “fast food”. Međutim, kod ovakvih manevara je moguć čest napad štuke, tako da se nalaže oprez i upotreba tankih čeličnih sajlica koje ne smetaju vobleru pri radu, a sprečavaju da štuka otpliva sa voblerom u ustima.

Dubokoroneći crankbait je varalica koja se koristi u situacijama kada se riba nalazi bliže ili na samom dnu. Za razliku od plitkoronećeg, dubokoroneći crank ima slabije aerodinamične osobine zbog dugačke pakte ali zato to nadomešćuje svojim hidrodinamičkim sposobnostima. Forma dubokoronećeg crankbaita ukazuje na to da se ne radi baš o lepotanu među varalicama usled velikog stomaka i dugačkog kljuna ali je ovakav tip voblera idealan za Bottom Tapping/Bottom Bouncing što u slobodnom prevodu znači “čukanje o dno” ili “riljanje”. Kako bi se uspešno ostvarivao kontakt varalice i dna, a da se pri tom ne parkira vobler za voblerom, neophodno je da odgovarajući model poseduje i plivajuće karakteristike. Sledeći preduslov za Bottom Tapping je da naš vobler zaranja dublje od same dubine na kojoj pecamo što za posledicu ima konstantno čukanje dugačke pakte o dno u čemu je i suština ove tehnike. Prilikom svakog kontakta se podiže pesak i sediment sa dna, a vobler se prevrće na stranu. U trenutku kada kvalitetan dubokoroneći vobler udari o kamen on se na kratko okreće na leđa što se ribi jako dopada i usput sprečava kačenje varalice. Pored peskovitog, šljunkovitog i kamenitog dna, takođe su za Bottom Tapping pogodne podloge sa podvodnim korenovim sistemom ali je tada ribolov otežan jer se dešava da se o trokrake okači poneki list i ostala garnitura salata. Kada se desi da se vobler zakuca u dno ili prepreku u većini slučajeva je dovoljno samo prestati sa namotavanjem da bi se vobler neposredno počeo odizati od dna ka površini u suprotnom slučaju sledi poneka narodna krilatica upućena nečijoj majci. Bottom Tapping je tehnika za krupne bandare, basa, soma i ponekog smuđa kada su na meniju rakovi koje naš vobler imitira „riljajući“ po dnu, a male dubokoroneće voblere u rekama sa peščanim dnom voli i mrena tako da se nemojte iznenaditi ukoliko osetite da se „dno“ kreće.