Svaki početak sezone na pastrmku je specifičan i nosi sa sobom uvek drugačiju atmosferu koja se doživljava svim čulima i ostaje duboko u sećanju. Ovog 1. marta 2014. sam imao priliku da ribolov pastrmke započnem u nešto drugačijim uslovima, na urbanizovanoj rečici u gradu.
Od svog izvora na granici Švajcarske i Francuske do uliva u Rajnu dvadeset kilometara nizvodnije, rečica Birsig teče kanalisana kroz grad sve do zoološkog vrta gde ponire. Nakon zoo vrta, Birsig se ponovo pojavljuje na par stotina metara da bi na dalje bio totalno pokriven starim delom Bazela sve do sastava sa Rajnom.
Pored vode, betona, kaskada, mostova, cevi, gelendera i tunela, ova rečica ima puno pastrmke. Režim ribolova je sledeći, ako niste ribočuvar ili ribočuvarev gost, ne možete da pecate, odnosno opcija godišnje ili dnevne dozvole ne postoji. Svako od ribočuvara ima pravo da uzme iz reke po dvadeset pastrmki preko 26cm na godišnjem nivou uz uredno vođenu evidenciju o ulovima. Ribočuvari su u obavezi da paze na reku, svako o svom reonu, i da čiste reku od eventualnog čvrstog otpada, kog praktično nema. Ovakav sistem gazdovanja jednom malom vodom se pokazao kao produktivan po riblju populaciju u šta sam se uverio. Među mladim ribočuvarima je i moj prijatelj Iv Vladislav koji me je pozvao na otvaranje sezone.
Pošto je Birsig svega par metara širok, najlakše i najprikladnije je bilo pecati štapom do maksimalnih 180cm dužine. Ovako kratkim štapom je moguće imati potpunu kontrolu nad varalicom kada se peca na malim vodotocima i kada su potrebni zabačaji od maksimalnih 15 metara daljine. Imajući u vidu da se peca riba sa čestom tendencijom iskakanja iz vode i histeričnog ponašanja, štap sa srednje brzom [moderate fast] akcijom je prava stvar ukoliko želite da pastrmka ostane zakačena prilikom izvlačenja. Mašinica takođe treba odgovarati datim uslovima vode, ribe i stila ribolova. Ovakve rečice imaju neverovatno brz protok zbog nagiba rečnog korita i veštački kanalisanog toka, a budući da je potrebno zabaciti varalicu često uzvodno, mašinica bi trebala biti brza. Što se tiče veze, lično mi više odgovara monofil zato što, za razliku od pletenice, „diše“ i bolje amortizuje brze pokrete pastrmke pod i nad vodom. Još jedan plus sa moje strane u prilog monofilu ide za prozirnost u bistroj vodi, a minus za slabiju manipulaciju varalice prilikom tviča. Kopče treba du sitne, broj 0 ili 00 su sasvim odgovarajuće za voblere do 5cm.
Od varalica tokom otvaranja sezone na pastrmku smo obojica koristili samo DUO Spearhead Ryuki 45S u Yamame Red Belly dekoru. Ovaj tonuči tvič vobler je dizajniran upravo za ribolov pastrmke na brzim vodotocima. Njegov hidrodinamički oblik omogućava veoma lagano kretanje kroz brzu vodu. Zbog njegove težine od četiri grama, uskog tela i male pakte, Spearhead 45S je stabilan i „drži“ vodenu struju i dubinu u najzahtevnijim uslovima. Što se boje varalice tiče, yamame red belly je dekor univerzalnog tipa i lovi pastrmku na većini reka i u gro slučajeva. Konkretno na Birsigu je Spearhead 45S u pomenutom dekoru tako dobro lovio da nismo imali potrebe da menjamo varalicu ceo ribolov.
Ribolov smo počeli u 8 sati ujutru kada je pastrmka bila srednje aktivna da bi joj apetit progresivno rastao kako se bližilo podne. Riba je bila skoncentrisana na sredini između dve od mnoštvo kaskada na reci. Tražila je određenu brzinu protoka i dubinu vode da se intenzivno hrani vodenim insektima, zglavkarima i sitnim ribama kojih nema previše u ovoj rečici. Voblere smo tvičevali i uzvodno i nozvodno. Tvič bez pauze u kombinaciji sa konstantnim okretanjem ručice mašinice je bio pun pogodak. Kombinacija prave varalice i njene prezentacije je bila genijalna. Kada smo shvatili na kojim delovima reke se zadržava pastrmka ribolov je odjednom postao lak, a napadi na vobler očekivani. Sa pecanjem smo završili u jedan sat popodne sa pozitivnim skorom od preko trideset upecanih, snimljenih i puštenih riba.
Po završetku smo Iv i ja sumirali još uvek sveže utiske i složili se oko toga da je ribolov bio veoma uspešan čak i za tamošnje prilike. Sve u svemu će mi još jedno specifično otvaranje sezone na pastrmku sa izvanrednim domaćinom ostati u lepom sećanju.
Od svog izvora na granici Švajcarske i Francuske do uliva u Rajnu dvadeset kilometara nizvodnije, rečica Birsig teče kanalisana kroz grad sve do zoološkog vrta gde ponire. Nakon zoo vrta, Birsig se ponovo pojavljuje na par stotina metara da bi na dalje bio totalno pokriven starim delom Bazela sve do sastava sa Rajnom.
Pored vode, betona, kaskada, mostova, cevi, gelendera i tunela, ova rečica ima puno pastrmke. Režim ribolova je sledeći, ako niste ribočuvar ili ribočuvarev gost, ne možete da pecate, odnosno opcija godišnje ili dnevne dozvole ne postoji. Svako od ribočuvara ima pravo da uzme iz reke po dvadeset pastrmki preko 26cm na godišnjem nivou uz uredno vođenu evidenciju o ulovima. Ribočuvari su u obavezi da paze na reku, svako o svom reonu, i da čiste reku od eventualnog čvrstog otpada, kog praktično nema. Ovakav sistem gazdovanja jednom malom vodom se pokazao kao produktivan po riblju populaciju u šta sam se uverio. Među mladim ribočuvarima je i moj prijatelj Iv Vladislav koji me je pozvao na otvaranje sezone.
Pošto je Birsig svega par metara širok, najlakše i najprikladnije je bilo pecati štapom do maksimalnih 180cm dužine. Ovako kratkim štapom je moguće imati potpunu kontrolu nad varalicom kada se peca na malim vodotocima i kada su potrebni zabačaji od maksimalnih 15 metara daljine. Imajući u vidu da se peca riba sa čestom tendencijom iskakanja iz vode i histeričnog ponašanja, štap sa srednje brzom [moderate fast] akcijom je prava stvar ukoliko želite da pastrmka ostane zakačena prilikom izvlačenja. Mašinica takođe treba odgovarati datim uslovima vode, ribe i stila ribolova. Ovakve rečice imaju neverovatno brz protok zbog nagiba rečnog korita i veštački kanalisanog toka, a budući da je potrebno zabaciti varalicu često uzvodno, mašinica bi trebala biti brza. Što se tiče veze, lično mi više odgovara monofil zato što, za razliku od pletenice, „diše“ i bolje amortizuje brze pokrete pastrmke pod i nad vodom. Još jedan plus sa moje strane u prilog monofilu ide za prozirnost u bistroj vodi, a minus za slabiju manipulaciju varalice prilikom tviča. Kopče treba du sitne, broj 0 ili 00 su sasvim odgovarajuće za voblere do 5cm.
Od varalica tokom otvaranja sezone na pastrmku smo obojica koristili samo DUO Spearhead Ryuki 45S u Yamame Red Belly dekoru. Ovaj tonuči tvič vobler je dizajniran upravo za ribolov pastrmke na brzim vodotocima. Njegov hidrodinamički oblik omogućava veoma lagano kretanje kroz brzu vodu. Zbog njegove težine od četiri grama, uskog tela i male pakte, Spearhead 45S je stabilan i „drži“ vodenu struju i dubinu u najzahtevnijim uslovima. Što se boje varalice tiče, yamame red belly je dekor univerzalnog tipa i lovi pastrmku na većini reka i u gro slučajeva. Konkretno na Birsigu je Spearhead 45S u pomenutom dekoru tako dobro lovio da nismo imali potrebe da menjamo varalicu ceo ribolov.
Ribolov smo počeli u 8 sati ujutru kada je pastrmka bila srednje aktivna da bi joj apetit progresivno rastao kako se bližilo podne. Riba je bila skoncentrisana na sredini između dve od mnoštvo kaskada na reci. Tražila je određenu brzinu protoka i dubinu vode da se intenzivno hrani vodenim insektima, zglavkarima i sitnim ribama kojih nema previše u ovoj rečici. Voblere smo tvičevali i uzvodno i nozvodno. Tvič bez pauze u kombinaciji sa konstantnim okretanjem ručice mašinice je bio pun pogodak. Kombinacija prave varalice i njene prezentacije je bila genijalna. Kada smo shvatili na kojim delovima reke se zadržava pastrmka ribolov je odjednom postao lak, a napadi na vobler očekivani. Sa pecanjem smo završili u jedan sat popodne sa pozitivnim skorom od preko trideset upecanih, snimljenih i puštenih riba.
Po završetku smo Iv i ja sumirali još uvek sveže utiske i složili se oko toga da je ribolov bio veoma uspešan čak i za tamošnje prilike. Sve u svemu će mi još jedno specifično otvaranje sezone na pastrmku sa izvanrednim domaćinom ostati u lepom sećanju.